Zašto je tekstu potrebno lektorisanje?

Bez obzira na to iz koje stručne oblasti pišete autorski tekst, vašem tekstu je potrebno lektorisanje i korektura, a najčešće i stilska redaktura. Evo primera kako izgledaju neke intervencije na tekstu.

Tekst u radu lektora pretrpi izmene u onoj meri u kojoj ima gramatičke, pravopisne, stilske greške, kao i greške u kucanju. U dogovoru sa autorom teksta, intervencije lektora se mogu vršiti direktno na tekstu, ali je uobičajena praksa, zbog zadržavanja “autentičnosti” teksta, jer se vrlo često radi o određenim naučnim oblastima i njihovoj specifičnoj terminologiji, da se intervencije lektora pišu u komentarima, pa se tek uz konsultacije sa autorom unose u tekst.
Autor teksta, na samom kraju rada lektora, dobi
ja ispravljen tekst formatiran tako da se lako uočavaju njegove celine i u najvećem broju slučajeva, kada nije potreban poseban prelom teksta, spreman za štampanje.

Svi naučni radovi: seminarski, diplomski, magistarski, specijalistički, doktorske teze, udžbenici, zbornici radova, trebalo bi da prođu kroz obaveznu lekturu i korekturu.
Lektura ne dovodi u pitanje stepen stručnosti autora. Autor teksta je ekspert za svoju naučnu oblast, ali nije u obavezi da ima visok stepen poznavanja pravopisa i određenih oblasti gramatike srpskog jezika da bi napisao valjan rad. Najčešće, nepoznavanje pravopisa i gramatike i nije uzrok greškama. Ono zbog čega se greške u radu na tekstu najčešće prave je to što je autorima teksta fokus na konkretnoj temi koju obrađuju, a ne na gramatici i pravopisu, što bi zapravo, u svim ovim slučajevima i trebalo da bude posao lektora.
I nikada, apsolutno nikada, kao ometajući faktor u pisanju teksta i pravljenju “nesvesnih” grešaka, ne treba zaboraviti na premorenost autora, koji je zbog definisanih vremenskih rokova često preopterećen i ne može, pored svoje naučne oblasti na kojoj radi, da održi adekvatnu pažnju i na pravopisu i gramatici.

Srdačan lektorski pozdrav!