„JER ME VOLIŠ?!!“

Posle idiličnog početka veze, posle nekoliko slojeva pažljivo naslaganog sjaja u očima i sudara hiljada „leptirića u stomaku“, pitanje: „JER ME VOLIŠ?“ bi u nekima od nas izazvalo košmarno rušenje bajke koja nije stigla ni do tog prvog: „VOLIM TE!“
Po mom skromnom mišljenju, ovo bi bilo i jedno od težih pitanja na početku „romanse“ na koje treba odgovoriti, a zahtevalo bi i psihički i intelektualni napor. Neki od nas bi pod dejstvom hormona sreće zatvorili oči, uši i usta i pretvarali se da se ništa nije dogodilo, neki bi, od sreće što se „ljubav“ uopšte pomenula, jednostavno, vrisnuli: „Da!“ , a neki bi se, ipak, samo nasmejali i klimnuli glavom, praveći u sebi, zbog sebe, jedan korak unazad i tražeći malu pauzu za hrabrost da se nastali izazov reši što bezbolnije za oba učesnika u komunikaciji.
Da se razumemo, ovo nije pitanje jezičkog snobizma. Na ovakvom mestu bi pre moglo da se govori o pitanju jezičke kulture i kulture uopšte, osećaja za jezik kao sredstva komunikacije, a pre svega kompatibilnosti sa nekim u komunikaciji koja je osnov svake uspešne veze.
Kako bi se povodom ove teme lakše disalo, kako bismo sprečili mogućnost da nas ista „muka“ iznova čeka iz prikrajka u komunikaciji sa onima koje „volimo – jer -ih jednostavno volimo“, suština nije da pobegnemo iz veze sa onim ko ne razume ili ne zna kada i kako bi trebalo upotrebiti „Jel li (l’)“ i „Jer“.
Ono što je bi u tim trenucima bio najbolji izbor koji možemo da napravimo je da edukujemo onoga koji greši.“ Edukacija“ ne mora da bude kruta, kao što, možda, sama ova reč zvuči. Niko od nas ne mora preuzeti ulogu učitelja sa bičem koji čeka na svaku sledeću grešku, ali svako od nas bi trebalo iz najveće ljubavi da „objasni“ razliku između „Jel li (l’)“ i „Jer“.
Zbog toga, za sve nas je VAŽNO da memorišemo sledeće i to prenesemo svojim sagovornicima sa puno ljubavi i na što jednostavniji način:
Nije teško razlikovati Jer ili Je li(l’)
Jer je uzročni veznik koji pokazuje odnos uzroka prema posledici i vezuje uzročnu zavisnu rečenicu sa glavnom rečenicom.
Npr. Volim te JER si divna osoba.
Ne mogu da dođem JER sam se razboleo.
Je l’ je skraćeno od je(ste) li. Je je enklitički oblik glagola jesam (biti), a li je upitna rečca. Rečca li ima, takođe, svoj enklitički oblik i on glasi l’ (sa apostrofom u pisanju).
Je l’ (Da li) me voliš?
Je l’ (da li je) je sada jasno?

Nije teško naučiti, teško je živetu u neznanju!
Nauči i primeni prave stvari na pravi način!

 

LOVE U ALL!